Paraglajding

Paraglajding na Kamenoj Gori svoju popularnost stekao je u poslednjih nekoliko godina, kada su aktivirana poletišta od samog Svetog bora gde je nadmorska visina od 1.200m idealna za poletanje.

U toku boravka na Kamenoj Gori, turisti mogu sebi da priušte uživanje u prirodi iz ptičije perspektive. Da, dobro ste pročitali, na Kamenoj Gori čeka vas prilika da letite i uživate u paraglajdingu. Paraglajding je ekstremni sport koji pruža mogućnost za uživanje u avanturi, putovanju, izazovima i uzbuđenju, kao i mogućnost da prirodne lepote sagledate na jedan nov način. Jedrenje padobranom je jedan od vazduhoplovnih sportova, postoji takmičarski i rekreativni paraglajding. Kamena Gora potpuno spontano se pojavila kao lokacija idealna za regionalne paraglajdere, i svake godine sve više je onih koji su zainteresovani da vide ovaj deo Srbije i da uzlete na svoju avaturu od poletišta kod čuvenog Starog bora.

Jedrenje padobranom (paraglajederom) jedan je od najmlađih vazduplohovnih sportova i istovremeno, najjednostavniji i najlakši način da oni koji sanjaju da lete, to i ostvare. Intenzivan razvoj ovog sporta zabeležen je proteklih 15 godina, a jedan od razloga je i finansijska dostupnost, što je u današnje vreme početni faktor, kada se odlučujemo za bavljenje nekim sportom. Iako se sve odvija brzo i jednostavno, paraglajding je ipak ekstremni sport, i svako poletanje nosi izvestan rizik.

Ako želite da jedrite padobranom, moraćete da se opremite sa sledećim rekvizitima:

1. Zaštitna obuća, rukavice i odeća
2. Zaštitna kapa (kaciga)
3. Rezervni padobran (rezerva)
4. Sedište i sistem za povezivanje (sistem)
5. Padobran za jedrenje (krilo)
6. Oprema za vezu i navigaciju

Krilo je upravljiv padobran izduženo-elipsastog oblika. Sastavljeno je iz gornjeg i donjeg sloja tankog nepropustivog materijala između koga se nalazi prostor podeljen na komore. Veličina komore i njihov broj zavise od vrste krila. Osnovna obuka počinje na stabilnim i samopodesivim krilima, sa malim brojem debelih komora, koje ometaju postizanje velike brzine leta- Za iskusne paraglajedere, koji žele da postigu veću berzinu ili se takmiče, koriste se krila sa velikim brojem tankih, aerodinamičnih komora, ali takva krila su zahtevnija u pogledu održavanja stabilnosti leta. Upravljanje se ostvaruje povlačenje i savijanjem izlaznih ivica padobrana pomoću komandnih kanapa (komandama). Povlačenjem jdne ili obe komande dolazi do savijanja zadnjeg dela krila čime se menja otpor i uzgon jedne ili obe strane. Kao i u svakom letenju, i pri jedrenju padobranom važno je znati minimalnu brzinu upravljivog leta, pre sloma uzgona (stolinga).

Krilo je napravljeno od materijala čija propustljivost na gasove treba da bude što manja. Propustljivost se meri porozimetrom. UV sunčevo zračenje štetno deluje na materijal krila i zato mu je rok trajanja oko 200h do 300h. Posle tog vremena, poroznost se povećava, nosivost i brzina smanjuju, a rizik od narušavanja pravilnog oblika povećava, pritisak u komorama između slojeva gornjake i donjake se smanjuje, pa se povećava i rizik od padanja. Dotrajala krila mogu biti upotrebljena za učenje i trening na livadi blage padine, bez uslova za poletanje.

Sistem veza se koriszi za smeštaj pilota. Takve je konstrukcije da pilot može biti bezbedan i da ima ugodan osećaj tokom leta. Generalno, sistem je veličine jedne stolice, skrojen od sintetičkih materijala, poseduje protektore za zaštitu pilota u slučaju pada, džepove za stvari itd. Postoje različiti sistemi u zavisnosti od namene parglajdera, i to mogu biti npr. akro sistemi (za akrobatsko letenje), sistemi za prelete (veća aerodinamičost se ostvaruje tako što se pilot nalazi u ležećem položaju), sistemi za planinsko letenje (manji i lakši) i standardni sistemi.

Rezervni padobran služi samo za spašavanje pilota kada je u opasnosti. Najčešće je oblika kupole i površine od 22kvm, a može da bude i veći, u zavisnosti od težine pilota. Rezervni padobran kači se za sistem.

Zaštitna oprema štiti pilota od udaraca, vetra i hladnoće, UV zračenja itd. U nju spadaju kaciga, odeća, obuća, rukavice, razne kreme. Pilot mora biti dobro snabdeven za svaki let jer on može potrajati i po nekoliko sati. Kaciga je sastavni deo opreme, bez kojeg se let ne započinje. Kaciga može biti šlem, koji štiti samo potiljak pilota i slepoočnice, a može imati i dodatak za zaštitu brade i lica. Odeća za paraglajding mora biti takva da štiti od povređivanja, vetra i hladnoće, ali da dozvoljava telu da diše kako ne bi došlo do nepotrbnog znojenja. Najistureniji delovi tela hladnoći su lice, kolena i ruke, zato je neophodno imati odgovarajuću potkapu, rukavice i štitnike za kolena. Najpovoljniji su vindstoperi koji se izrađuju od goroteksa. Odeća može biti dvodelna ili jednodelna, i naravno, u vreme leta, pri niskim letovima nije potrebno nositi previše odeće. Korisna informacija za opremanje za paraglajding je da temperatura opada za 5-6 °C pri porastu visine za 1.000m. Obuća je veoma važna za paraglajding, a osim što štiti od hladnoće, takođe ima ulogu zaštite od povređivanja. Najbolje su duboke, planinarske cipele koje štite skočni zglob od prebrzog prizemljavanja i zgodne su za kretanje po neravnom terenu. Pošto se UV zračenje povećava za 30% na svakih 1.000m neophodno je nositi zaštitne naočare za sunce i odgovarajuću kremu. Pored ove zaštitne opreme dobro je poneti zavoj, malo vode i hrane, u slučaju prinudnog sletanja na nepoznat teren.

Oprema za vezu i navigaciju. U nju spada prenosna ručna radio stanica koja služia za uspostavljanje veze sa rukovodiocem letenja i ostalim pilotima. Ona spada u sastavni deo opreme bez koje se ne poleće. Dodatna oprema su uređaj za merenje visine (variometar), posebno prilagođen za paraglajdere, i GPS (globalni pozicioni sistem), takođe prilagođen jedrenju padobranom.

Zbog male brzine leta, svaka promena brzine vetra i turbulencija mogu ugroziti bezbednost. Dugotrajna i sistematska obuka je jedini načina da se jedrenje padobranom preživi i da se u njemu uživa. Svi ljudi imaju strah od visine, što je prirodno, kao i svaki drugi strah od nepoznatog. Ako kaže da se nikad nije uplašio u toku leta, znači da ne govori istinu, ili da nije normalan. Čak i iskusni piloti dožive strah tokom leta kada uslovi za letenje nisu povoljni. U početku strah je mnogo jači i intenzivniji, ali vremenom, sa porastom veštine i broja sati provedenih u letenju, strah se smanjuje, a uživanje u lepoti slobodnog leta  raste. Želja za letenjem je uvek jača od straha, koji je istovremeno i veliki prijatelj svakog pilota, jer je strah zapravo čovekova bezbednosna poluga, koja sprečava pomeranje granica u nepoznatom okruženju, a izvan trenutnih mogućnosti i veština.

Na Kamenoj Gori, snovi postaju stvarnost! Pa tako i Vi možete ostvariti san o letenju. Postoje poletišta sa kojih se mnogi paragladeri vinu u visine i iz vazduha posmatraju i obilaze ovaj biser lepote i netaknute prirode.

Poletišta su:

1. Sveti bor
2. Sekulića brdo (jugozapadna komponenta, jugozapadni vetar) – nadmorska visina: 940m
3. Koševine (severna komponenta, severni vetar) – nadmorska visina: 950m
4. Sopotnica
5. Klekova ravan

Uživajte u predivnoj prirodi Kamene Gore i njenim čarima, iz vazduha. Ukoliko ste se upravo sad zainteresovali za ovaj ekstemni sport, u Prijepolju se nalazi paraglajdnig klub „Beli Anđeo“. Dobrodošli!