Reke i izvori

Pre više hiljada godina ljudska plemena lutala su tražeći pogodno mesto na kome bi mogli da se nastane. Prvi i osnovni uslov je da novo stanište bude na mestu gde postoji prisustvo vode, reke ili jezera. Prve civilizacije su nastale u blizini velikih reka kao što su Eufrat i Tigar, a potom i uz reku Nil. Istorija Kamene Gore najverovatnije počinje tako što su prvi meštani rešili da se nastane tu, kada su uvideli kako je to područje bogato čistom, planinskom vodom.

Svaki oblik života zahteva vodu – većina životinja i ljudi mogu preživeti samo nekoliko dana bez vode.

Voda prekriva dve trećine naše planete, ali najveći deo te vode nije za piće. Zapravo je 97% vode u okeanima, kao slana voda, a ostatak je smrznut u ogromnim ledenim santama. Samo manje od 1% svetske količine vode je pitka voda, koja se koristi za piće, kupanje i zalivanje useva.

Iako se voda smatra obnovljivim resursom, na Zemlji postoje ograničene količine vode. Ne možemo stvoriti novu vodu. Sva voda ove planete kreće se kroz prirodu u zatvorenom ciklusu koji se sastoji od pet faza: isparavanje, transpiracija, kondenzacija, pad i akumulacija.

Isparavanje se događa kada sunčeva toplota zagreje vodu u rekama, jezerima ili okeanima, i onda se zagrevanjem voda pretvara u vodenu paru. Proces isparavanja pojačava se uticajem toplote i vetra.

Transpiracija je proces ispuštanja malih količina vode u atmosferu iz biljaka, životinja i ljudi (disanje, znojenje itd.).

Kondenzacija je proces zgušnjavanja vode u višim slojevima atmosfere, tada se voda pretvara iz gastovitog u tečno agregatno stanje, a kapljice vode forimaraju oblake.  Na zemlji proces kondenzacije pojavljuje se u obliku rose i magle.

Pad nastaje kada kondenzovana voda naraste do težine i zapremine koja više ne može ostati spojena u celini, nakon čega se odvajaju kapljice koje padaju natrag na zemlju u obliku kiše, grada, susnežice ili snega.

Akumulacija je proces ponovnog sakuljanja vode na zemlji i poslednja faza ciklusa. Nakon padavina voda biva upijena u zemlju, odakle ispari ili se podzemnim vodama vrati u tokove reke, jezera ili mora. Posle toga, ciklus se obnavlja.

Problem koga nismo ni svesni. Na zemlji postoji ograničena količina čiste, pijaće vode, a mi je iskorišćavamo brže nego što se ta količina obnavlja. Jednom zagađenja voda se vrlo teško vraća u prvobitno stanje čiste, pijaće vode.

Više od polovine čiste, pijaće vode dolazi iz podzemnih izvora, nastalih akumulacijom dugom više hiljada godina. Današnja brzina potrošnje tih zaliha je nemerljiva.

Potoci, reke i jezera, iako sadrže veliku količinu čiste, pijaće vode, nisu dovoljne i za piće i za navodnjavanje useva. Dobar deo zaliha nepovratno je uništen zagađivanjem. Otpad, hemikalije, otpadne vode iz industrijskih zona i naselja samo su neki od brojnih načina zagađivanja vode. Isušvianje rečnih korita, kao drugi problem, utiče na razvoj algi koje brzo pokrivaju vodenu površnu, usled čega blokiraju dopiranje sunčevih zraka u vodu, pomoću čega se smanjuje količina kiseonika u vodi, što uništava bioraznolikost. Dalje, zagađenje vazduha doprinelo je stvaranju tzv. kiselih kiša, koje su pojedina mesta u Evropi i Severnoj Americi učinila nemogućim za život biljaka i životinja.

Voda je najvažniji prirodni resurs. Koristi se i u poljoprivredi i u industriji. Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je 41.500l vode, za jednu narandžu koristi se oko 500l vode, preko milion litara vode utroši se na proizvodnju jedne tone nekog metala, dok za primerak novina treba približno 50l, kilogram pirinča zahteva preko 5.000l vode, a boca piva 4l, za 100gr čokolade potrebni je 1l vode, a za prozizvodnju jednog litra mleka, kravi je potrebno 90l vode. Kada pogledamo ove brojke i sagledamo činjenicu o zalihama koje se sporo obnavljaju, možemo shvatiti da čovečanstvu preti vrlo ozbiljan problem.

Kamena Gora u svom raskošnom bogatstvu ima oko 125 registrovanih izvora zdrave, pijaće vode, od toga 90 izvora nikad ne presušuju, prema dosadašnjim podacima.